Пастир

99

жале се неки родитељи на распуштеност дечињу : но нека упитаГу прво себе какве ли примере наравствственоети даваше они деци свопп у своме животу, и да ли они положише сву бригу те да их васпитаГу како ваља? Туже се газде и газдарице, господа и гослође на слуге. Но да ли се они понаишу увек према слугама по закону хришћанскоме, кош учи да сматрамо услугама мању браћу, домаћу чељад, иа за њихов труд не да их само награђуГемо платом, него и да се бринемо о њиховог срећи, образовању и хришћанском усавршивању? Ако ли слуге увиде, да њихова господа захтевагу само рада, а уз то равнодушности и не правде према њима; Гош ако ли виде за се гадне примере покварености: онда се запитаГмо, од кога ће они, да се науче ноштењу, верности, привржености према свокн господи и у опште чедности ? Да видимо даље. Ево на пр. пред вратима каког богаташа видимо ми честе посетиоце — просГаке. То Ге несрећа, зло друштвено. 1ер ге грехота видети људе налик на нас у таквом понижењу, често голе без обуће, без леба; грех Ге тим већи, што 1е за многе од њих сиромаштво више занат, страст, него ли горка крашост (очаГање,) што жалосна развратност многима од њих не да да икад прогледагу на своГе очи, што од сиромаштва, на послетку, постаГу крадљивци и т. д. Да ли Ге криво друштво с тога, што има усредини свокц таквих људи ? Наравно. Пошто има у друштву таквих људи, што се размећу, неумерио расишву благо, дотле Ге оно криво и томе злу, што има убогих. Пошто има људи у друштву, кош воле, или су готови да дођу до залога1а хлеба не као што треба правим трудом и зногем само, већ ма кошм начином прошње, искањем или помоћу свега утицаГа, дотле Ге друштво и томе криво, што има у њему простака, што пружагу руке по улицама да им се дели. ЧуГу се такође тужбе и на то, да се у радином човеку развиГа распуштеност, пманство, да на то често последњу аспру даГе, да се од тога порађа у њему леност, не *