Пастир

125

у парохиш. ПарохиГанин тражи свештеника код његове куће и ненађе га. Ако ди му што буде нужно убрзо, он мора и на њиву да му иде те да га зове и тражи; а ако ли не, а он мора чекати вече кад зна да ће за цело пона код куће бнти, и тражи га, те тако или тумара или чека, а тога никако неби било кад би плате било. Онда би свештеник код сво1е куће занимао се чим полезним, тад би за њега понижење било њиву ноходити те би био свагда на руци свошм нарохшанима. Ово се тврди више, што млађи свештендци дуго немогу да се радњи пољско! склоне, докле их глад ненагони. 3. У праву би били звати евештеника кући свокн на крштење, ако 1е дете слабо, те ако би некрштено умрло неби грех на себе навлачили. Сиротану н. пр. неком, роди се дете, он дође за знамење и неплати рекав; на крштењу платићу све. У томе се дете разболи. Ова 1 ако добиГе новаца да плати, зваће попа да га крсти ; недоби1е ли — оставља га на срећу умрло — остало. Ако ли буде мало осетљивиш, да неби дете некрштено умрло, он иошље за попа комшшу, а сам се за то време, док попа врши крштење, уклони, па 1 е домаћима лакше одговорити, да нема да се плати, кад домаћина код куће ни1е, иначе мора некрштено умрети. МогућниГем пак десили ее тако што, коме нше стало ни до закона, он Гош веће комбинанцте прави: кад болестно дете крстим, веле ови, па умре, онда чиним два трошка и крштење и опело пдаћам, а овако ни ово ни оно. Затим неморам чекати 24. сахата, већ сад умрло, сад га тек где год стрпац па свршен посао. Из наведених узрока, многа некрштена деца умиру, у селу т око кућа сарањугу, а то 1е с тдне етране за здравље житеља шгетно, а с друге 1 е стране тешки грех кош пада на узроковаоце, — противнике плати сиетематичног, чега за цело неби било, кад би нлате било! 4. Са жудњом очекивади би свештеника младе недеље кад водицу ироноси, да би целивањем крстнога знака, уси-