Пастир

126

еавали у себе побожно чуветво, и призике добили како би неке домаће неуредности променили, и т. д. Дошао 1 е н. пр. поп у неко село. Како кош види га и дозна шта ће, т. Г. ако хоће да водицу пронесе; одма се из кућа уклања илн по собама затвара, па децу подпушта, да кажу попи, нек иде даље, гер нема никог код куће. А то чине из узрока само, што попа иде е човеком кош иште што у торбу, и носи поклоне, што му парохиГани дају. ЗнаГу да попа бадава блато негази, па би стидно било бити погш на очима, а ништа му не дати. А и тога неби било кад би плате било. 5. Радо би о славама колач у цркву доносили; у божшем дому запаливши свећу за дневну славу молитвом расположили се; ту чули од свештеника значаг елављенога дана и са страхопоштовањем пререзани колач носнли кући као знак, кошм се слава круиише, и на кош се као на еветину онога дана сматра, што кош не би од таког окусно, неби држао да Ге на слави био. Десила се н. пр. сиротану неком слава па нема новаца да плати колач, он неће ни да га носи у цркву само зато, да неби црвенио пред другима, кад му се новац затражи. — Могућииш пак, колач у цркву недоносе више пута само зато, што веле: Га сматрам колач за освећену ствар, а поп га даГе стоци и свињама. — Из тих узрока, остагу често на дан славе, код свошх кућа, те туђу дужност на се узимаГу и колач без свештеника каде, режу, вином полива^у и друго ко1е шта. Како се ту побожно чувство и светиња сматра? и да ли би тога било кад би плате било? 6. Од свошх производа продавали би свештенику оно, што му данас поклањаГу. Свештеник данас ради као и други парохи1анин. Све што му треба он зарађу1е свошм рукама. Ако ли има потребе веће он добша у свећењу водице од свошх парохи1ана, чега неби било кад би плате било. Тер плата одвоила би га од земљорадње и шпекулациГе па у чему би год оскудевао, то би за готови новац од нарохшана набављао.