Пастир

131

*

свигу страсти зато, што Ге он слика и представник Свевишњега на земљи. — Зар Господ Бог неиз1ављу1е гњев свог грозно? прихвати царица. — Не, он свагда деГствуГе милостивно, шта више и у оно време, вад шаље каштигу. Ах! човек врло често придаге наГвишем еуштаству своге мисли и страети! Но супруга владаочева расрди се Гош више и рекне: небо ненавиди и казни преступнике, и оно ни1е без узрока дало мач госнодарима земаљским. Ха изричем томе преступнику каштигу, когу 1е он заслужио потпуно; он већ зна да мора умрети и 1а, немењам мо!е решење. — Добро, рекне владалац, у таквом случаГу казну његову опредељуГемо сутра у 1утру. Сутра-дан трубе и музике огласише о крвавом позоришту; супруга владаочева дође са сГашом свитом и обраду!е се што ће окусити слатку освету. Стражари скидоше преграду и дркћући преступник 1 ави се на глас трубе и музике, коге непрестано свир&ху. Но гле! уместо свирепог лава, к осуђеном долаза тихо, кротко, бело Гагњенце. Ућуташе трубе,- раздере се хармонични звук арФе и Флауте; Гагњенце легне код ногу осуђенога и умилно иогледи на њега. Супруга владаочева погледи сад на свога мужа и сва поцрвени. А госнодар ш1 рекне: — Мислим да Ге овим извршена права пресуда. Човек таГ преварио те Ге; сад су и њега преварили; уместо лава поднели шу Гагњешце. Ти си платила ово гнусно коварство благородним иомиловањем. Црвенило твотх образа, ко1е ми Ге пригатниГе од сваког царсвог пурпура, служи за ме достаточном наградом. Видим по твом лицу, да сам 1а поступио, као што Ге требало поступити представнику Свевишњег

на земљи.