Пастир

115

Фако да ое изубиГаху , те врцате из њих крв и нечистота па оскрнавише освећени под. Да би зачинили сво1а недела, они допустише 1едно1 развартноГ женетини из њихова друштва да седне на нресто патрихаршки , те на њему иеваше срамотне несме, играхпе, и врћаше се. Ни су ови безобразници допуштали нека недела, да би се уздржали од других, или да нешто махве или више чинише: — не! они подхеднако чинише сва недела. Они кош пљувагае на божанско, да л ти исти могаху да поштеде благородство, смерноет, невиност, Богу посвећено девство? Они не указаше никоше човекољубља: оии грабише од становника благо, имање, одело , куће, не дахући им од упљачканога баш ни нахмање. Ништа не беше теже, него ли да се умекшаху и смилуху на молбе ови варвари, и чихем беснилу не беше краха, Гер 1е њих и на!мања речица ражљу. ћивала. Ако ли их 1е неко молио за штогод, тога рачунаху за будалу и брбљача. Па често чак и потрзаху мач из корица на онога, кош би се усудио да им што противречи и.ш одрече њнхово захтевање. И тако, есакда гллед ешд В 2 Болћзнх (Исахихе 1, 5;), на улицама, раскрсницама, по црквама разлегаху се жалости, сете, плач, ваш, 1ецање људско, кукање жена, тужне вриске оних, ко!е трзаху, одвођаху, силоваху или их одва!аху ода свога на1већег рода. Тужно иђаху знатни, сад обежчашћени, плачући старци, богати опљачкани: тако беше на пи!ацама, у црквама и пештерама. Не оста нигде кута, где не би доорли грабљивци, где би се могло наћи склоништа: свуда где се год окренеш, беше зло и несрећа! Па како се не смањиваху, него се множише из дана у дан, то с тога бежаше становници цариградски све гомилама из вароши, застрти платном, бледи, изнемогли као мртваци са пуннм очима не суза већ крви. 1ер свак од њих оплакиваше имање кога се за свакад ли. шио због несреће. Пред злосретним изгнаницима иђаше Па- *