Пастир

156

тамо образи (иконе) урешени златом, сребром или драгим камењем, бише гажени ногама или се употребљаваху место столова; св. одеће изаткане свилом и златом, служише у место коњских аша (покроваца), или се простираху под ноге као ћилими; и 1ош много што шта, што би сваком човеку узмутило крв и натерало сузу, изврши се тога дана рукама претеча антихристових. 0 Христе цару твош су премудри путеви сакривени и не исказани! „У цркви премудрости божиГе, томе земаљскоме небу, престолу славе божше, колесници херувимског, творевини божшх руку, виделу света, у то1 цркви на олтару башише се турци и одаваше неза1ажљивим страстима, окружени женама, девошама и младићима. Ко да те не оплаку1е, о преосвећена цркво ?! Свуда плач и страдања, у кућама сузе у црквама уздисање људи, кукање жена, грабежи, пљачка, беде; нигде не оста кутка, а да не би опљачкан. Господе Христе цару! Спаси ода оваке беде сваку област и сваки град, где су хришћани!“ У подне, кад престаше убшства, Махмуд II, окружен великашима у!аше свечано у град и упути се ка цркви св. СоФТе. Кад ге до1ахао до цркве, шаше с коња поспе сво1у главу са земљом у знак благодарности према Богу, па по сле дивећи се красоти црквино! рече: „доиста, ово беху људи; нема их и неће им никад више бити равних.“ Ушав у цркву, он ге дуго разгледаше. У то доба ломљаше неки Турчин у цркви мермерни стуб; Султан га упита зашто то ради а ова! одговори: из ревности према вери. Махмуд потргне мач, те га лупи њиме тако да 1е пао предањ полумртав: „1а вам допустих, повика Султан: да збирате пљачку и сакровишта, а здања су мо1а!“ Уз то не могаше да сакрте сажалење са услова, ко1е Ге поставио са вогском : ама беше све до трунке опљачкано. Кад Ге ушао Султан у цркву: узањ уђе и мрзост и пустош у светилиште бож!е и оскрнавише свето место. Махмуд II, дозове 1 еднога Мувтму