Пастир

158

пресилни Господ, пошто задоста казни наше грехе опет да распали искру благочасти, коГа ге сакривена као у пухару, у тами злочастих власника, те ће да погори царство нечастивих турака као трње па ће изнова да створи благочастивост и православне царевине. Са наших греха по божи1ем допуштењу безбожни турци, опустише и опљачкаше и покорише свогог власти благочастиве државе: Грчку, Србску. Босанску и Арбанашку (?) А наша руска држава божшом милошћу и молитвама пресв. Богородице и свих св. чудотвораца Гача, расте и подиже се. ПодаГ Христе милостиви, да наше царство расте и да се подмлађу1е, рашири докле тече света.“ (В. Ч. XXXII. 281.) Слово на Цвети. „Осдннд, влдгослокенг грддт ко има Господне!“ Шта не чини љубав људи бл. браћо, када дозна да им владалац, био оваГ цар или краљ и кнез, у средину њиову долази ? Ту се чини велика спрема за дочек, ту се ките куће и зданиГа заставама, ту се осветљава место, старо и младо обучено излази на сусрет, да дочека свог високог госта, девогчице у бело обучене простиру цвеће по путу, когим ће то високо лице проћи, венцима и усклицима радости поздрављаГу посетишца свога. Ту се разлежу гласи од звона, ту се чуге пуцњава прангша из пушака а млади коњаници први предусретагу свога милог госта; Гедном речи, ту 1 е све весело и радосно. Но гле! данас долази у Херусалим не прости цар, већ цар над царевима, владар над владарима не у накиту и у блеску, не у пратњи свите, великаша и телохранитеља, не! — но „грддетг кротокг, сћдди нл жревдти осли.“ Па кад тако просто а не сГашо дође, да како привуче себи срца