Пастир

178

сао прихватише. На име: у проГекту стаГаше да треба поделити на неколико класса парохше код нас, и свести их у класе на 500. 400. 300. и 250. тал годишње плате, па онда сваки свештеник према одређено! му класи да улаже 5. од 100. Про1ект та! даван 1е свештеницима на примедбе, и оно ге већином исказало да Ге одређен толики улог, да га оно неможе у овоме садањем стању исплаћивати. Много свештеника говораху даће им половину прихода сам улог однети , “па одкудаћесе сами издржавати ?„ та! изговор њихов може се и мислити да ге у местан. Од стране нашег правителства изхављена 1е готовост за установлење Фонда свештеничког, и темељ 1е томе Фонду знаменитим прилогом и трудом Г. Митрополита већ и положен; но од њега 1ошт — по нашем мишлењу — неможе праве користи да буде док му се хача помоћ ие учини. Зашто 1е пак ова! про!ект досада успаван остао, можда су на путу стагале неодклониме препреке, али би га требало наново покренути н живо радити на остварењу његовом. У то! цели мисмо тога мњења, да се наново одреди 1една комесиха и то кз лица ко!а су позната са стањем ствари; па да се боље и тачнте предмет ова! претресе и разлозима каже, на кош начин час пре да се фонд свештеничких сирочади осну!е. Тако образована комеета имала би обратити пажњу на ове тачке: 1., На колико би класа требало поделити парохихе и колико би свештеник прама класи од стотине улог давао ■ и били то чинио сваког месеца, тромесечша или по годишње? 2., Та1 улог ко да скупља, кад, и на кои начин да се преда!е управи Фондова? 3., Шта би могло од доходака свештеничких или други прихода улазити у овах фонд , те да он што пре хачи буде И били се могло озаконити да и неке новчане казни вршене над свештеницима утичу у ова! фонд ?