Пастир

183

рећи добро Француски или немачки, по„ милости прошлога васпитања,, руски Гезик или сасвим незна1у или погрешно разумевагу. А учитељи вере не предаГу у нас зекон божи ни на Француском ни на немачком гезику, па нашто да их узимљу, кад деца не зна1у руски гезик па чак ни читати не зна!у. Закон божи меће се у програм предмета основна васпитања само у оним кућама где Ге Рускиња управитељка па и ту се око њега много небакће. У богатим кућама где рускиња ни допрети неможе, ту деца уче да се нрекрсте од собарица њихових или од дворских чељади, — неке баке, ко!а се одваГа у детињу или девоГачку собу — а има и таких кућа руских у коима се деца незнаГу ни да прекрсте. Ха сам скоро слушала како Ге неки доста богат 1 Ј ус закраћивао доиљи да му учи дете да се крсти и моли Богу кад га Ге успављивала, и прећаше 1оГ даће Ге зато истерати из куће, Казаће се, да се 1а неосвртах, казав, да и последња периода основна васпитања деце ни!е устању да учини ваљане упечатке. Чему да се радуГе човек у самоГ ствари, кад се види како руси, чланови православне цркве, кош имаГу богатих сретстава на руци да даду деци здраво васпитање, ти се исти упињу свом снагом да створе од сво!е деце сам кукољ; пре свега се брину да се у њима уташ дух руски, да би усвоили све туђинско и волили само туђе, а о улевању верозаконских осећаГа и привржености према православно! цркви, о томе баш нико и несања. Хош после свега овога чуда печата се с удивлењем у свим новинама зашто толико стотина хиљада руса живи за границом у ово зло време по Руси1у; чему ли се чуде ? Руским људма кош су васпитани туђински 1ош у почетку живота, дабоме да 1е тешко живети у Русиш — њих — разуме се васпитање и тера за границу. Хош се жале како 1е млади нараштаГ наш сасвим хладан према православно! цркви, 1ер се налази младих људи кош ни на сам васкрс не бе!аху никад ни на Гутрени, ни на служби па ни на вечерњи. Ако ли се 1ош за