Пастир

176

Нешто о Фонду свештеенчкога.

Досада 1е већ толико пута писато, и може се рећи необорљивим доказима подкрепљавано, да 1е у обште незгодно стање нашега свештенетва усмотрењу ужитка његова, па због тога утврдо држимо, да ће се Гедном и извући из тог положага, и даће му се помоћи кад и други, кошх се тиче, доћу до пуног уверења да ово стање ни уколико неодговара ни положагу свештенства ни времену у коме се наодимо. Оставићемо овом прилнком 1ошт и другима нека даље исказу!у ево1а мишлења по овом питању, а ми ћемо сад да прословимо неколико речи о Фонду за сирочад и удовице умрлих свештеника. Кад већ узимамо да Ге незгодно стање и самих свештеника, шта ћемо рећи за сирочад коГа остаГу после смрти њихове? Да ге жалостан положа! Фамилше умрлога свештеника, то мислимо свак може лако себи представити кад само зна о оно! кући где нестане лица од кога се све изгледало! парохига се даде другоме свештенику, пензше неша, а извори ирихода на све стране пресушили. У каквим се незгодама таква Гедна ФамилиГа наоди, могло би се много говорити и неброгено — жалостнн случа1ева навести. Рећи ћемо да смо и очима видели како се оЈађеним свештеничким Фамилшама милостиња делила као и осталим богаљима и просгацима. И та! нам се Факт никако неможе одрећи. Ево и примГера: пре неког времена бигаше казивано у 1авним листовима да 1е у ужецама и неготини екупљена милоетиња те да ее саране умрла евештена лица. Усамоме Београду пре кратког времева тражаше се помоћ за погреб две умрле свештеничке удовице, коих мужеви нису били на хрђавим парохишма а колико пак удовица гледасмо