Пастир

196

кону Стевану, коГу су основали в. к. Борецки, где ее и његове свете мошти у еребрном ћивоту чува[у (у 5 честица) донешене из немачке цркве архиГепискоиом романским Пахомтем 1717. По даље етоГе многе честице кнезова ољшинских, острошких, хетмана (козачких) коњичких, воГвода киГевских и митрополнта н игумана лаврскпх. У северном углу овог сабора стош црква Тована претече а на Гужно1 страни бивша црква триГу светаца обраћена 1е у пребогату лаврску ризницу о когог ћу коГу рећи. На пространом горњем богу смештаГу се само четирп цркве, Тедна у име посГетитеља РуеиГе првозваног Андрше, друга преподобном оцу иночества св. АнтониТу, трећа другу његовом преподоб. ТеодоеиТу, а четврта преображаГу Спаса. Сад да ко1у о постанку овог храма прозборимо: Светислав отевши на силу престо царскн од стариГег брата хтео 1е ваљда савест сво1у ублажити добрим и побожним делпма. Он ге у присуству Михаила владике ђурђевског, преподобног Антонша, ТеодосиГа и многе друге братте сам своГеручно почео копати темељ лаврскн , и дао на зидање ове цркве 50 Фунти чиста злата. Цртеж храма снимљен Ге са цртежа ношеног по небу анђелима над овим местом виђеним и снимљеним кнезом вариГашким горе поменутим. Четири искусна дунђера дошла су из Цариграда са многим другим кошма Ге за три године унапред плаћено. Златнпм поГасем кнеза варташког а жељом знатног бољара Свевлада бпла Ге ова црква мерена и пмала 1е оваквих погасева трпдесет у дужину, двадесет у ширину, и педесет у висину. Оваг Ге бољар све своге украсе : као кнежевски венац, златан ланац, погас и све друге украсе дао на зидање овог храма, коГе Ге ствари наследио од оца. Говоре да Ге препод. АнтоннГе кош 1е 10 1улиГа умр’о видео довршење ове цркве а тако и препод. Теодосте, кош Ге 3. Ма1а исте 1074 год. умр’о, коГе неће бнти истина. Нестор прича да препод. ТеодосиГе кога Ге ова1 в. кнез уважавао и слушао савете његове и ако га 1е оваГ свети муж корео за отмицу и саветовао да престо поврати брату стариГем, коме п припада, ни1е доживео довршење лавре, а тим пре Гош преп. Антонте. 1083. г. велика ‘ црква ова украшена 1е грчким живопиеом у когог 1е радњи наГвише учествовао први руски живописац, св. АлнмпиГе, кош Ге 10 година без паре све цркве живописао и за то докопао се блаженегва. 1089. г. бнла Ге ова црква сасвим довршена и освећена тадашњнм митрополитом кпгевским Хованом 14. Авг. при У. лаврском игуману Ховану. Гизел опису1ући ову цркву говори , да Ге небу подобна. 1096. год. БоГан (Бо1ак) Полоцки са свошм Половцима ову цркву сагоре , братиГу неку побиге, а живе заробљене прода чивутима у Корсун. 1240. год. Батте по свом