Пастир

243

Дружба иосредством молитве, ташнства, учења — везу1е чланове свиГу цркава међу собом; а узаГамни одношаш, општа управа, веже малу цркву е другом и гради ге 1аку и снажну; договори, сабори, вежу области и народе Гедне и исте велике цркве; Гедна вера — веже сувремене подвижнике са старим подвижницима и борцнма за веру;љубав — овозлато, оваг божанетвени ланац,веже сву цркву земаљску са целом црквом небеском. Зблпжење — то ге живот, као што 1е разделење — смрт. Удруживање 1е наша снага, наш благодатан пут к еветлости и спаеењу. Ово нека дарЈГеГоспод и при оиом разделењу цркви грчког и бугарског и да превпножнтг во всжкомг овргци (2 Сол. 3, 16).

Црте из жмвота св. апостола Павла. (по БИСПИНГУ). (Продужеве.) 5. На оваг начин Павле, у спроводу Варнаве и Хоанна Марка, од нрилике у пролепе 45 године, крене се из АнтиГохиГе на ево1е прво лроиоведнишко путовање. Из приморске вароши СелевкиГе одплове онк на острво Кипар, у место рођења Варнаве. Обишли су сво острво од истока к западу. од Саламина до Патоса, проповедаГући свуда у синагогама слово божиГе. ПокораваГући се заповеди Господа (Мат. 10 5), апостоли су се нонашре обраћали са проповедањем слова божиГа 1удешма, кош су, као народ овеНања и вере, први имали право на извешће о Гавившем се Месиш. Патос, знаменит велелепним храмом Цитере, био Ге место бавлења римског проповедника СергиГа Павла, кога ДгеГан. апостол. назнвљу човеком разумним. Незадовољан незнабожачком философшом и народном релиппом, и жудећи познати истину, држао 1е код себе Гедног ГудеГског гатара, по имену ВарИсуса, кош му Ге обећао да ће га посветити у све таше источне ФнлосоФИГе. Оваки гатара било Ге тада много на истоку. Он Ге изазивао мртве, заклињањем протеривао духове, занимао се чаролиГама, лечио болне, предсказивао по