Пастир

245

Господњу, и обратили су се сви у веру, кош су одређени за вечни живот. Но Тудеш помоћу побожних жена подигну гонење против Павла и Варнаве, и ови су се морали удалити. Нашре сврате у Икошпу, где 1е било с њима оно што и у Антишхиш. Будући су изгнани били отуда, отиду у Љстру ликаонску (Д. апост. 13, 13—14). 7. У Пистри догоди им се чудноват догађах. Проповедахући слово божихе, Павле опази хромог човека, кош Ге седио на земљи. Прочитавши на његовом лиду дубоку веру његову, апостол му рекне хаким гласом: „стани управо на свошм ногама.“ Хроми одма устане и почне ићи. Кад суГеверни народ види то, почне викати: „богови су у лику човечихем к нама сишли.“ И почем су Ликаонди знали причу, да су богови, и то Зевс и Хермес (Тупитар и Меркур) у стара времена ишли по земљи у лику човечихем, и лепо били дочекати у кући Филимона (а Бавуисе Оупћ МеТ. 8, 6, 11 и др.), то помисле да су их Олимпћани опет посетили. Варнаву су они назвали Зевсом, а Павла, будући хе он беседу говорио, Хермесом. Жречеви суседњег хупитеровог храма дођу, доведени су већ били и воловн за жртву, донешени су жртвениди и венци код куће, у кошх су били Павле и Варнава, све Ге већ било спремно да им се жртва принесе. Кад су Павле и Варнава то видели, разгњеве се тако да су раздерали хаљине свохе, и устремив секнароду, громовито га почну убеђавати, да су они прости смртни људи, преклињали су их да се одречу обмана и лажи и да се обрате к живоме Богу, Творцу неба и земље, кош никад нихе престахао да показухе себе, но избитком свошх благодехања свагда Ге се давао осетити. Говорећи ово, 1 едва су убедили народ не приносити им жртве. Међу тим дођу из АнтшохиГе неколико људи , противника павлових, Худеха, кохима хе испало за руком да подигну већи део непостоханог народа против Павла, Гомила народа устреми се на Павла, затрпа га камењем, и мислећи да хе умро, одвуче га за варош. Но кад