Пастир

238

теље. Него ђаво 1е одвраћао људе од вГере и наводио на зло. УзрастноГ дгеци то све уз помоћ библиге пространиге казивати. Нагласити гордост. Код Кашна рећи: ослоњао се на свохе стар1ешинство, те у гордости свошг труњаву жртву доносио! — ЧоГек Ге сгећао се ра1а и створитеља; али 1е од гргеха потамнила му била душа, те назирао само ону ствар, коге се Ге робски богао. — Тако Ге различне идоле правио Старгешине неправедни били, те се лукавством служили против народа. Жреци варали неуки свигет... Тако су деспоте и пагшшта идолска сложно угњетавали народе... Чогек 1е постао ужасним страшилом. (Овђе згодно то освГетлити иконом „Христос у Гергезину“). Хунаци устагали да одбране вгеру и народ свог : тако МоГсша — ИлиГа — Давид и остали у повГестници. Србска пГесма „Краљевић Марко и дванаест Арапа“ врло добра, Црни Ђорђе — Милош Обреновић и већ познати србски гунаци. Држава и црква средства су за просвГету и срећу народа !! Србн под цариградском државом и црквом ниГесу били сретни. Зато из тога пространога доба немамо у народу никаква добра спомена,- већ свако зло и напаст. — Зато Србин рече: „ 1о1 туђине , за невољу врате и ... Турци су нам туђинци. — Но домаћа под лост бшаше наггора „Дигни луду у висину , да ногама маше. и „Гори 1е потурица од Турчина. и А за нагсвоГскше опомињати ту узраслигу младеж и женске — а преко дгеце и родитеље, да се повгеравагу хришћанскоме савгету и доброг науци. Прелаз од младства на мужанство, или што но реку: „ од гаћа на до врка и то ге клизаво доба, гђе се страсти погављугу и, хоће да овдадагу над чистим разумом. Дгеца добро спремана полезним поучавањем и примгереним радом и послом, лако улазе у те дане, кроз коге змиге плазагу и „рибе шевагу.“ ... Народ има озбиљну и шаљиву истину свогу; али слабо