Пастир

241

подаже снажног браниоца и заштитннка слободе незнабожаца од прнтиска и тегобе старозаветног закона. „Код онаквог упорства са стране 1уде1а, кош шћадитаху на силу Бога да одрже у новог црквп хрнстовоГ све своге адете н обичаге, чннило се да цркви христовог — ГединоГ у васиони — прети разделење. Но мудрошћу апостола или боље рећи снагом и дегством благодати пресветога Духа пресечена би та несрећа. Свети апостоли, као тедномиеленици у свошм начелима, саставише у Херусалиму сабор, на коме по нашре апостол Павле нзнесе на преглед оеталим апостолима своГе ново Геванђеље или боље рећн одбрану, написану у корист везнабожаца и њихове слободе односно вршења закона староГудешког. И сабор апоетолски прнзнаде ово учење за учење истинеко и право, и наређено беше, да се не тражи од незнабожаца вршење закона моГсвгева. И на послетку апостол Гаков епиекоп цркве Герусалимске, и апостоли: Петар и Тован, кош су штовани ка стубови цркве, пружише у знак дружбе руку апостолу кцшшвт. и признадоше, да — као што Ге Петру Господ одредио и поверио проповед Геванђеља у Тудешма ма где онп билн, — тако да Ге поверио то исто апостолу Павлу у незнабожцима. Таквим начином у лицу два првоврховна апостола, кош тако рећи разделише међу собом цео свет, ал у исто време бегаху Гедних начела и Тедних мисли, — црква Христова одржа се н утврдн у Гединству.“ У овом догађаТу узетом из иеторпГе апостолске цркве, многопоштовани говорник и тражаше основ да реши препирку, која се догоди међу двема правоелавним црквама — Грчке и Бугарске. „У еадашњоГ препирци између цркве грчке и бугарске , нема никаквог разногласига догматичког, па ни разлпке у обредима, каква разлика по самог природи морала се Гавити код ТудеГа покрштених и незнабожаца. Црква бугарска, како догме, тако и све обредности, коге се односе на богослужење и правило хрншћанског живота, признате и држи у свошм црквама, као и црква грчка. Неслогу међу њима порађа питање: да ли може да буде црква бугарска слободна и еамостална, или она мора Гош зависити од више грчке Герархите. Другим речима: могу ли Бугари имати епископе из своге среднне, в свог синод, или они мораГу 1ош дуго и за много остати под епископима и синодом туђим— под Грцима? А што даље стош у поташ, то се Гасно не изноеи на углед Но у сваком случаГу, нама — као очевидцима те борбе и неслоге, по духу Гединства хришћанског и сродним одношашма ка Геднот и другоГ страни, ниГемогуће а да не