Пастир

276

су нашре у засебним скуповима већали о спорним тачкама питања, ко1е Ге имало да се реши (ср. Гал. 22); како су после апостоли и презвитери у свечаним скуповима претресали питање, како Ге овде Петар изишао на среду с беседом и одсечно се изразио о томе, да се ненамеће неповољан терет на незнабожнике, кош се обраћаГу у хришћанство. Сва скупштина, као што се примећава у ДГећ апостолсвим (15, 12), ћутала Ге, саглашавагући се, разуме се, са назорима петровим. После овога, Павле и Варнава приповедили су, кака 1е знамења и чуда учинио преко њих Господ међу незнабожцима, разуме се да су они говорили ово с том цељи, да поткрепе шш боље реч Петра. Иосле овога устаде, наГзад, апостол Таков и учини примируГући предлог, да они, кош се обраћаГу из незнабоштва у хришћанство, не буду обвезани испуњавати моГешеве наредбе, но да им буде обвезно испуњавање тако званих, ногевих заповеди, и то, да се уздржавагу од идоложртвене ране , блуда, да негеду удављеног и крви. Кад 1е оваГ предлог био од свигу примљен, сав збор реши да се пошље писмено определење овога и хришћанима од незнабожника Сириш и Киликиш, — определење, коГе ге морало на супрот стати Гудештвучућима. ко!и су беспокоили срца хришћанима из незнабожника. Овде Ге било гасно речено, да ови људи раде самостално и никако нису добили од ипостола пуномоћша и ооруке. Павле и Варнава , кош су се може бити овим ГудеттвуГућим хришћанима чинили да кваре и лажно тумаче учење Христово, представљагу се овде од цркви као прави и ревносни проповедници истинитог еванђеља, као људи кош су готови дати свог живот за дело Христово. Ради личног опровржења лажних учења и осуда противу Павла и Варнаве, изабрана су била два знаменита у цркви лица, Туда и Сила, кошма Ге поручено било потврдити оно учење, коге су чули од Павла и Варнаве. Тер, каже се у завршетку овог саборског определења, ‘угодно ге светоме Духу и нама, не налагати на вас никаког