Пастир

273

мора говорити; гер иначе џамта уз Османлте своГе потнре нашу вГеру, а Качићеве „шесме л уз гезуитску школу огорчаваГу нашу омладину— Но та сва сила и пресила не може иа не може оборити наше В 1 ере: гер Ге ту браниоц Бог сам и србска свигест! Али се ту постизава ужасна цгел, а та Ге цгел омраза међу нама на корист засгедавагућега туђинства. Ту Ге лукавство толико устело, да се Србин потурченик одриче свога народа; тако и покатоличени Србљи и Хрвати раде, само ови у новте вртеме пишу и говоре о народности и, номирљиви су према нама док су под притиском политичним. У школи и цркви латинског Фанатизам тра^е данас са том само разликом, што 1 е постао превтаниш!... На политичним њиховим грубостима као оно „Нема Србаља“, — „Србско име долази од свраба“, — укидање „ћирилице" наше на загребачком сабору (1869!!) види се Гавно, што се под кутом сакрива Све то знаде србски народ, и — све то разумГе србски народ. Та Ге жуч сваки пут избила из старога врела старе подлости, кога вређа нас, само да се додвори код туђинаца, па да ти кукавни „мудраци“ приме бакшиша... ту Ге издаГство народа и земаља, коге су са србском крви по небро1ено пута прекуиане! ту безочност Србљи нека са млшеком материним свогог дгеци без свакога устручавања одкривагу. Са сваким изродима и одродима пропадамо све дубље и дубље у ништавило. Већ Ге краГње доба, да омеђашимо србско становиште; па викнемо отворено Гезуитету: „стог!“ Већ се Ге тако далеко дотгерало, да се наша црква и народност утопила у туђинско! политици. Ма знати и памтити се мора, да православље са исламом и Римом нте истоветно, нити иравославље подноси нарав и основе политичне!! Браћо свгештеници! не обзирите се ни за ким; Гер нема те за ким...; већ за свошм изкрвављеним народом! Паметну се Га не требам причати; 1ер уз здраву памет лако Ге знати, да Га као Србин неотимам никоме његово

»