Пастир

294

духа питонова или аполлонова — бога прорицања, коГа долазећи у стање предвиђања, претсвазивала 1 е будуће и тим много хаснила свошм господарима. Често се дешавало, кад 1 е Павле са сапутником ишао молитвеног кући, та ге робиња викала за њима: „ови су људи слуге Бога вишњега, кош нам Гављату пут спасења.“ По рачуну људском, ова сведочба од иредсказачице когу 1е народ поштовао, могла Ге имати Гаког повода да народ обрати особиту пажњу на учење ко1е Павле проповедаше, но павлов карактер ни1е му дозвољавао да се користи у своме раду оваком збрком истине и лажи. Као и сиаситељ (Марк. 3, 11 и д.) Павле ниГе хтео, да га хвали демонова сила. Из на!нре он нгпе обраћао оажњу на узвике робињине, но кад ни!е преста1ала од викања, онда се он окрене к њог и заповеди духу да гу остави. Нечастиви се одма удали. Тек што су господари робиње увидели да су се лишили великих доходака, одмах су разГарено напали на Павла и Силу и окривили их иред старешинама (дуумвирима), да су они [удехски бунтовници кош се труде да у римског насеобини раепространу Гудешке верозаконске обичаГе, а то су закраћввали римски закони. Без икаког даљег испитивања њих су казнили и бацили их у тавницу обашка, а ноге у кладе (томруке) метули. Ове ове муке нису ослабиле одважност борцима вере. Око пола ноћи они су се С 1 единили у молитви к Богу; сужњи еу их слушали. НаГеданпут земља се Гако затресе, тако да 1е се темељ од тавнице потресао: ка мах су се отворила сва врата и стеге код свиГу сужних олабаве. Стражар тавнице кад ее пробуди и спази да су врата од тавнице отнорена, мзтргнув мач хтеде да се убме, гер 1е мислио да су сужњи побегли. Но Павле га викне Гаким гласом рекав: не мог чинити од себе никаке несреће, Гер смо сви ми овде! Он поиште ватре, дотрчи у тавницу и дрхћући падне пред Павла и Силу, и пошто их изведе напоље рекне им : шта да радим да се спаеем? Они му одговоре: веру1 у Господа