Пастир

295

Исуса Христа па ћеш се спасти и ти и сви укућани твои. И тог истог часа ноћу опере им ране, и одма се крсти и он и сви укућани његови. Павле и Сила врате се опет у тавницу. Кад 1е свануло, старешине (дуумвира) ваљда су били поплашени земљотресом. сматраГући га као гњев богова за неваљала дела своГа, послали су варошке слуге (пандуре) да кажу: нустите те људе. Стражари тавнице 1аве о томе Иавлу: старешине су послали да вас пустимо; па зато изађите сада и иднте с миром! Но Павле, кош шпе био притворно смсран а ни горд, поиште да их с чашћу изведу а не ташо. То он нше чинио ради себе но за бољи успех дела божиГа. Доцниге би се могло рећи да су наГпре хришћанство проповедали у Европи неки непознати и сумњиви људи, кош су били зато Гавно бшени и бачени у тавницу^ и когн су за време десившег се земљотреса побегли из тавнице, те тако избавили се од смрти. Зато 1 е баш Павле рекао: нас римске грађане без суђења тукосте пред народом 1авно и бацисте у тавницу, а сада ташо пуштате? Не, нека старешине дођу да нас одведу одавде! Иознато Ге да римске гриђане нико ниГе смео подврћи телесно! казни , нити ге сзободно било оковати их и у тавницу бацати. Ако би римски грзђанин учинио какав преступ, и ако ге законитим начином окривљен био, то Ге на1пре био лишаван грађанства, па тек онда иогао 1 е битн кажњен. Зато, кад су дуумвири чули да су они римски грађани, уплаше се. И дошав извинили су се пред њима, и, пошто оу их извели из тавнице, молили су их да се удале из вароши. Павле и Сила изађу из тавнице и дошавши у кућу Лидишу опросте се са хришћанима (ДГе1аниха апост. 16, 16, 40). (Продужиће се )

М.фпн.-ш Иваноннћ свршивши бшословиГу нр. године ])укопоЛ 1 -жсн ге 21. пр. мес аа капелана тасгу евоме свештенику Мнлнш Петровићу на парохиху бољевачку у окр. црноречком.