Пастир

282

међу нама, — што 1е недостошо архнпастирског душепопечитељног погледа вашег. Хе ли ваше преосвештенство затекло у нами и међу нама љубав светог дркви и усрдно вршење закона божипт? Види ли се да међ нама нема пакости, пршеваре, лицемерства; да нема зависти и опадања ? нађе ли се и виђе међ нами : точно и савхесно вршење рада по свошем струкама; буде ли да Ге међу нама домаћа и обштинска слога у кућењу, домаћем и општинском како моралном тако и материГалном унапређењу? Хе ли у ваљаном и напредном стању у нама и међу нама развтење разума и корисног за нас и обштество знања? На краће: 1есмо ли достошо одговорили свогему позиву: у домаћем и друштвеном животу ; као верни чланови васеленске дркве и прави синови иремиле земље наше Србите ? Па ако Гесмо, као што ми себи ласкамо, то Ге радоет наша права и света пред високодостоГанством твошм онако као што Ге била светих апостола, кад по васкреу први нут виђеше господа своГега , Иеуса. Но, буде ли међу нама нешто, што Ге неповољно, и што ми малим разумом свошм не видимо! Нађе ли ее кукоља да има у чистог пшеници њиве Господа? То преосвештени владико готово Ге срде наше пренути и иеправити се, готово Ге презрети пут не разумља; па на чистом путу добродгетељи загладити иогрешке слабашног не знања и не моћи, као што нас томе учи камен вгере свети апостол Петар, кад вели: гакш тлкш естн кола БожУа , вллготкорАфимг окг>здоклти кезХмнУХ 2 челокћкз иекћжестко. (I. Пет. гл. 2. ст. 15). И у таком осећању срца нашег, радост наша нека нас не остави с тим што Ге воља наша, воља разума освшетљеног чистом еванђелском науком; по слову апостолском: гакш скокодни, а не гакш прикрикенУе имг(фе злоку скокодг>, но гакш рлку БожУи; (I Пет. гл. 2. ст. 16.) и 1ош зато што 1е наша чиста жеља, под руководством своГега архинастира