Пастир

283

утврђивати се у в1ери православља наших славнишх предака, и напредовати у благотворном одношаГу наших срећних земаљских установа: вршећи дужности сваки своге тако, како би оснажили се и охрабрили, како би се у нами развио дух побожности витешког понашања и поштења, е да би тако у врлинскоГ снази нашо 1 „од срећне срвске кнежевине синула словода и лепша вудућност и оног враћи нашог, где 1е в1ера и црква скучена а словода потрвена од силе нев1ерничке.“ к што радост нашу до на1вишег ступња у овом тренутку уздиже: то Ге, што у твопн преосвештеноГ личности видимо врлога архшерега свога, кош 1е цГео виГек свог посветио Богу и роду србскоме — архтерега, кош нам говори српски , српским хезиком и кога глас ми добро разумемо и познахемо. Па зато ходи преосвештени владико! и животом и словом свошм узбуди нас к свему оном, што хе достошо врлини св. еванђеља и љубави предрагог нам отачанства, е да би тако у општем и снажиом напредку нашем милостиво небо дало. да под владом млађана кнеза српеког Милана Обреновића IV. и управом земаљских високодостошика наших доче 1 сасмо : да се Геднокупно свуд у земљама Душанова царства захори глас радости обште слободе србске и опште славе не вечерњега свшета , амин.

Релегишнн обншн у народу старовлашком. ■ (од Светозара В. Поповића ђ. и учит.) (Продужење.) За крштење детета постош по правилама наше православне цркве да се таша св. крштења сврши у 8-ми дан по рођењу. Нужде ради, многи свршаваху и пре тога дана; *