Пастир

304

домаћина тако погеду, да ова1 за целу годину и више не може да се опорави. Ово треба да се искорени из нашег народа. Зар се не може 1 едним даном свршити весеље, но потребу1у три ? Зар се не може с 1едним ручком свршити гостба, него се хоће толико грдан трошак? — Може се све то олакше свршити, па би народ у овом кра1у заиста напредниш био од у приходима годишњим, — а домаћини кош весеља чине, не би после уштрб у имаовини свопн имали. 0 овом требало би да постош веће какво решење, па надлежне власти да мотре на то; Гер евештенетво и што би то чинило, ничим наоружато шпе осем мачем духовним; еже естн слоко Господне, нити треба другим чим ни да буде наоружано, а ово оруђе код тако 1ако укорењеног хрђавог обичаГа, тешко може тако одма да обустави зло*). III. Погреб. Ово 1е потоњи час, у ком се сви периоди живота човечшег свршавагу. Тело остане без духа и преда1е се матери земљи; а дух , као дух божиш узноси се к престолу његовом. Над тгелом тљеним умрлога, свршаваГу слуге матере цркве опело, коГе Ге у дивним песмама богодухновени Дамаскин написао; и после Геднога дана и ноћи, по разлучењу душе, преда1е се Нело матери земљи. *) По несрећи, као што 1е овди сува граница, то махом су свештеници наши рукоположени од рашко-призренских шитрополита , и то они кош Гедва умеду име своге подписати, за новац. Они доста слабо врше сво1у свештеничку дужност, а зло им се награда и од народа плаћа. Има пак свештеника, кош су мало отважнши у турско! царевини и имагу више уплива у народу, па прелазе у српску страну и свештенодгештвугу за новац. Брак у врло блиском степену закључаваГу, и разна свештенодГеГства врше, на поругу наше матере цркве. Неки наши свештеници то им допуштају. као што су нону Чакару из Штиткова свештеници ковиљске цркве дозволили те 1е лане 13. Тула о слави црквеноТ, а ове године на Цвети и Васкрс служио. То те заиста против правила сабора цркве христове, да други свештеник из туђе дтецезе, у овоЦ таше божанствене врши без предходног одобрења надлежног енископа.