Пастир

326

Ефеса у Коринт на1љубими!ег свог ученика Тимотигу (1 кор. 4. 17.) Но док Тимотиге, кои 1е нреко Македони^е пошао, дође у Коринт, Павле похита да препречи пут злу своим послањем. Те тако при свршетку трогодишњег бавлења у Ефесу Павле ге написао друго послање коринћанима, коГе у нашем закону називља се лрвим лослањем Коринћанима. 4. Желећи дознати какав ге упечатак произвело ово послање на цркву Коринтску, Павле пошље из ЕФеса у Коринт Тита, каже Титу да ће га чекати у ТроГади, где Ге мислио пробавити дуже време. Међутим кад Ге се и сам Павле спремао за путовање, у Ефесу дигне се народска буна против њега, ко1у 1е проузроковао неки златар ДимитриГе (Д. Ап. 19, 23 и д.); то га принуди да остави Ефес рани1е него што ге мислиш. Преко Троаде дође у МакедониГу. Овде га сустигне и Тит, кога Ге он узалудно изчекивао у Троади (2. Кор. 2, 12, 13,); од њега дозна он да 1е посланица његова спасава!ући произвела силни утисак. Громовито искажу сви опште негодовање против Крвоемешника; одлучење, на ко!е га 1е осудио Павле, већина гласова цркве удгештвовала 1е; они прекрате сваки додир с њиме, а то произведе на њега тако 1ак упечатак, да 1е одма дошао к себи и врло се ка1ао за сво!е престунлење. У обште су сви жалили што су ироузроковали Апостолу толико геда и бриге. Но у уде1ству!ућа партага у Коринту ниге се умирила; раз1арена 1ош више писмом апостола, она свакоГако похити сад, да пробуди сумњу цркве против апостола. „Павле ге, говорили су, слаб и непосто!ан, у речима двусмислен и нр.“ — При таком стању коринтске цркве, док се лично не види, Павле 1е сматрао за нужно 1ош Гедном туда писати. Тако 1е постало наше друго лослање к коринћанима , ко!е Ге апостол написао у Мацедониш. Тит, с’ два 1ош путника, од ко 1 их 1е 1едан по сво! прилици био св. Лука, донео 1е то послање у Коринт (2. кор. 8. 16. и д.). Кад ге прво послање корин-