Пастир

327

ћанима важило за нас нарочито зато, што из њега врдо гасно видимо одношаГе и обилан благодетима живот првих хришћанских друштава; а друго важно Ге и зато, што представља нагвише црти за характеристику апостола свенародњег. Оно нас у пуноГ мери упознаГе с великом личношћу св. апостола Павла. 5. Више од месеца проседио Ге Павле у Македониш и наГзад хе и сам отишо у Коринт, где се бавио око три месеца. Хошт за време свог бавлења у Ефесу (Д. апост. 19. 21.) он хе нацртао за себе велики план делања. Главна мисао тога плана била хе сехати семе Еванђеља поглавито у оним само местима, где хош нико нихе дхехствовао пре њега, и како хе у Малох Азихи и Грчкох већ прилично цркви основао, и решио да, почем скупи из цркава међу незнабошцима милостињу за сиротне цркве херусалимске, и лично хе собом понесе, пође преко Рима, где хе већ била хришћанска црква, у Шпанту , и тамо у крахњем куту западне Европе , стави темељ проповеди еванђелиха — план подпуно достохан великог апостола! Но будући хе и од пре помишљао, после путовања у Херусалим, посхетити Рим, митрополиху незнабожачку, то хе желио нахпре сблизити се с тамошњом хришћанком црквом. За време садањег његовог бавлења у Коринту похави му се и прилика за ово. Хедна ђакониеса по имену Фива, из кенхрхске цркве, полазила хе из Коринта у Рим. Апостол користећи се овом приликом, пошље преко ње послање к римским хришћавима. Тако се похавила лослапица к Рамљанима , — одноено дакле, она хе венац свиху посланица Павлових, па зато хе праведно и учинила древна црква што хе ту посланицу ставила пре свиху осталих посланица. 6. После тромесечног бавлења у Ахахи, апостол остави Коринт, и са окупљеном у Македонихи и Грчкох милостињом отиде у Терусалим. Терусалимеки хришћани кои су од Тудеха прехпли, хош хеднако недовераваху хришћанима из незнабожаца а особито Павлу, апостолу хдзмкшкг. Зато Павле науми