Пастир

341

догађаГ. Први дан седмице, дакле у нашу недељу, хришћани се скупили заГедно с Павлом да сврше евхаристигу. Павле Ге проповедао скупљеним хришћанима слово Божте. и како Ге мислиГо отићи на пут рано изГутра, то 1е продужиш рен евоГу до поноћи. Тедан младић, по имену Евтих, седећи на прозору, заспи, па тако падне с трећег ката куће и остане мртав. Павле сиђе доле, легне на Евтиха, загрли га и рекне : п неплашите се Гер душа његова Гош Ге у њему. и И заиста 1е младић ожившо (Д. Апост. 20, 7 и т. д.) Павле Ге проповедао Гош до самог сванућа, и отиде на пристаниште Ассон, где и седне у лађу. Четвртог дана дође он у Милелет. Павлу се хтело посетити одавде еФеску цркву: но како Ге хтео на иразник педесетнице доспети у Терусалим, то Ге морао поитати. Зато позове у Милет к себи представнике еФеске и других оближњих цркава, да, последњи пут може бити, изкаже све што му 1 е на срцу и да се опрости с њима. Св. Лука у дгеГаншама апостолским 20, 18 и т. д. описао Ге подробно оваГ растанак. Подобно праштању Мо1ста и Самуила, потреса оно читаоца свогом срдачношћу, а уГедно са тугом растанка, осећаш неку торжанетвеноет и усхићеност. У речи, когу Ге апостол говорто овде предетавницима цркве, показу1е се каквом пламеном душом и обиљатом срца љубави према Исуеу Христу, дише Павле, а с друге стране очинско старање његово о црквама. Изказавши предходно своГе унутарње предчувствовање о гонењима и мучењима, кога га у Терусалиму очекуГу, он се труди упечатити у срце представника цркви два наставлења. Прво они су дужни бдити над повереним њима црквама, да неуђе у њи какав лажа учитељ, затим, при испуњавању свои дужности, избегавати сваког изгледа себичне користи.“ Рекавши ово, као што завршу1е св. Лука, он 1е преклонто колена сво!а, и са свима њима помолит се. Тада су млого плакали сви, и падагући око врата Павлу, љубили су га, тужили су особито зато, што 1е он реко, да нећеду више видити лица његовог. И испра-