Пастир

330

8 * светиња цркве “ „Зато — веле други, што таг обича! постош од вашада па тешко да ни1е заведен 1ош у време апостолско.“ Да би одпала ова зебња поГединих недаљновидних људи, а истина исторшска дада материГал, да сваки види у том како 1 е било од вашада и како треба да буде и сада, ми ћемо — користећи се „ сувременом љетотшси“ руском пропратити ту ствар историГски , на тако изказати, Гесмо ли зато да духовна цензура остане и даље почем већ закон о слободнод штампи изађе и световна цензура падне; или да она и посде тога нродужи своГе биће. I. Стари свет — и Грчка и Рим незнађаху ништа о цензури. Плато и Аристотело нису слали своГе рукописе к цензору, па после да их види и угледа свет. Димостена и Хесхило имађаху права ораторствовати против сваког њима сувременог лица па и против самих државника. Па да л’ пострада од тога ма у чему религта и друштво? Да л’ трпљаше штогод отаџбина ? Нису ли напротив слободне установе у Грчко1 васпитале Аристиде, Сократе, Леониде и многе друге хироГе ондашњега доба, ко1е ми тако лепо познаГемо Гош од детињства ? И зар они нису створили и извукли на онаГ знача! малу државицу грчку, каквог она имађаше у персидским ратовима? А она класична књижевност, на когог се и данас васпитаваГу умови свшу образованих народа, зар ге могла да се створи кад би различни цензори смислили да по свошг ћуди овде-онде превуку редак, а тим изоставе читаве странице, исправе изразе, и т. п. и кад би авторима непрестано била на памети брига, како да се изрази вештиГе, двосмислено, законито, те да за ову или ону речицу не дође под суд, не изгуби благоволење старешине, или што 1е Гош горе, не остане без парчета хљеба и постане изгнаником своГе домовине ? Многи свети оци и учитељи цркве иду шш даље. Они веле да су ти слободни