Пастир

331

мислиоци Грчке и Рима били за незнабожачки свет то исто, што беГаху закон и пророци за Худеге. Па зашто, после овога, да баш хришћанство, коГе Ге у поглавитом религта духа и слоБоде, мора да ограничи , притегне и убиге слободу мисли и говора? И да л’ би ту било лођике, да стари фи лосоФствугући разум, неиросвећени одкривењем , буде лепши руковођа ка хришћанству, кад би то постогало, да садашњи разум хришћански, нросвећени одкривењем , без цензора не би могао претресати истине хришћанске и да не повреди чистоћу вере и светињу хришћанске цркве? Држимо да ту нетреба далеко ићи за одговором... II. Први векови хришћанства тако исто нису знали за цензуру. Климент александриГски и Оригена, Хероним и Августин недаваху свога рукописа пред цензора. И ово чињаху не зато, што тамо не би било погрешака и удалења од праве вере и чистог црквеног учења (и гедно и друго могло Ге бити код њих а и бивало Ге у само1 ствари) већ просто зато, што о цензури за онда нису имади ни поГма. Сачинења нашпаснишх сектатора излазила су и распрострањавала се у прве векове хришћанства с оном истом слободом, као што излажаху и сачињена правих и истинских пастира црквенских. Карпократ и Новат, Савелме и Павле самосатски излагаху тако исто слободно сво1е учење, као и св. ИринеГ и Кипрман, Дионисме александрмски и Василте велики. Пастири и учитељи цркве чували су своГе духовно стадо тиме, што су противнике и Геретике називали, сугласно светом ПИСМу, ХИфНУМИ колмми (Мнт. 7. 15) тдтками и рлзвоиникдми (Хоан 10. 8), заповедагући даље, да нико од правоверних нечита њихова сачинења, да се не дружи с њима а при сукобу правим и снажним говором загради уста (Тим. I. 10. 11). Но ова брига, ове заповести и поуке имале су обавезну силу само у унутрашњости цркве, сугласно с уче- *