Пастир

И заиста ка за дивно чудо, да су оци, учитељи и писатељи првих векова хришћанства развиГали с особитом снагом баш имено такав правац, т. 1. да Ге веома паметно и потребно дегствовати против неприГатеља цркве христове таквим а не другим оруђем. „Право природно и друштвено захтева — вели Тертули1ан — да сваки служи ономе, коме хоће. Релиппа Геднога човека нити ге шкодљива нити Ге корисна за другога. РелигиГа мора бити примљена по убеђењу а не по морању. Прави Бог пушта росу и на праведнике и на грешнике. У дан страшног суда он ће тек одвошти неблагодарне од благодарних наспрам њега. „Хришћанима ниГе дозвољено, вели златоуст, уништавати заблуде притиском и насиљем; они могу водити људе к спасењу гедино разумом , увеђењем и љувави. Истина не може бити у слози с насиљем ни правосудство — са злобом. Религту треба бранити не убтством, већ саветовањем; не строгим каштигама, већ трпљењем; не злодеГством већ вером. Ако ге ко мисли бранити насиљем, каштигама , крвопролићем,таг Ге не ће одбранити него искварити и разрушити. Нема ништа слободнте од религте, и она оног сахата пада, чим се приносач жртве почне на то силом гонити. Средство, кошм се наГбоље религта може бранити, — то Ге умрети за њу : тек тако ће она добити аукторитет и утврдити се.. *) Кад император Констанцте поче силом да распроетире ариГанско учење, св. Иларте овако му писаше : „И кад би ви у корист праве вере започели чинити што насиљем, као што сад одприлике чините у корист артанства, то би и у таквом случагу Гепископи — сљедуГући Геванђелском наставлењу изашли вам на супрот и рекли : Бог не захтева да му се ко под морање клања. Он не жеди да ко у њега веруГе под морање." *) ЛактанциГа поелање к Скапуље гл. 2. Тако исто говори и други васионски учитељ ГригориГе богослов. (Твор. св. рц. ч. IV. стр. 36.)