Пастир

350

заштићаваше 1 еванђеље. Сва историга РеФорматора до ре Формацте па и самих реФорматора XVI. века (негледагући на то, што Ге противположне партаге изношаху као кра1њу заблуду ума људског), врло често наводише читаоце на питање: ама шта има у том учењу, што би било Геретическим, па ма да се оно ни1е никако слагало с интересима Рима? Читати библту, свршавати службу на Гезику, кош Ге поњатан народу, недопуштати да се човек може спасти само Једном купљеном индуљгенцшом нанском, служити не папи и кардиналима већ Богу и притом духом и истином — може ли бити да ту има Гереси? Учење већине тако званих РеФорматора до реФормацте било 1е у главноме тако , а не другоГаче, а међутим њих гонише, спаљиваше (као н. пр. Хуса) и то све корсем у име, нраве вере и светости цркве. А 1ели потребно доказивати , да се све ово радило не у име оне цељи на шпу они указиваху и не ради тога да се узвиси правота вере и светост цркве, већ Гедино зато , да се узвиси аукторитет. папства, иа макар то вило и на развалини саме цркве. И ако су нужни за ово докази, то неуклањагући се од дела можемо пружити прст на онога истог папу, кош 1е завео књижевну цензуру. И заиста, би ли могао ко и помислити, да Ге папа Александер VI. установио цензуру баш зато, што Ге имао на уму да њоме одржи праву веру и светињу цркве? Само дело обГасњава себе далеко краће и простте. Кад се у Флоренцу разлежаше грозно слово Херонима Савонароли и без сваког страха Гавно стаде да изобличава пороке ондашњега духовенства а нарочито папе Александра VI: то у место да се оваГ господин поправи, он нађе да 1е лакше и згоднте одредити комитет, кош ће иснрављати и забрањивати издавање књига.. Хеванђеље гасно говори: „ Зар може ко наврати грожђа са трпа, или смокава са реле и ? Па тако ти Ге исто и овде с овом установом папском. Баш зато, што Ге ова цензура установа таквог неваљалца, — па то гедно било би доста , кад баш