Пастир

365

кад се догоди да момак какви жели узети девоГку из неке иородице, а и девоГка такође хоће момка, но отац или браћа не даду 1о1 поћи за тог момка само с тога, што су у завади с момковом породицом, а друге никакве законе препреке несметагу им да се узети могу — у таквом велим случагу, дозвољава се девоћца да може и без одобрења родитељског поћи за момка кога 1о1 ге срце изабрало, или као што се у опште говори, да може побећи за момка. Но у такво 1 прилици да девоша пре буде код родбине момкове а никако у кући момково 1 , да се не би светиња брака нарушила. Као што рекох, само у преднаведеном случаГу ово се одобрава и управо одобрити мора, 1 ер има на жалост и таквих родитеља, кошма Ге више стало до ината или каквог интереса, но до среће своге деце; а иначе да Ге сваки дужан просити девошу по постогећем српеком обичагу. Но да ли се тако ради у нашо! Ресави ?... Боже сачуваг! — Овде у опште постош обичаг: кад отац хоће да жени сина, он неиде оном дому где има за његова снна добра девоша, па да Ге по србском обичаГу проси; већ ако му се допала каква девоша и његов Ге син обегенисао, он нађе каквог човека вешта у таквим пословима, разуме се, обећа му штогод и рекне: „Девоша тога и тога допала се моме сину, па с тога гледаГ да се састанеш с њом и да Ге како год приволеш да за мог сина побегне, а Га што сам ти обећао не ћу порећи.“ Пошто се тако уреди, назови-проводаџша пожури се те ускоро нађе девошу, и пошто гог силество ласкавих речи изговори у ползу момкову, она се нашосле обећа да ће поћи за хваљеног момка. За тим се одмах одреди вече или ноћ кад ће девоша побећи *).

') ОваГ обичаГ овдашњи власн у већем стеиену подржаваГу с тим шш додатком, да ако девоша не ће да нође за момка кош 1оГ се предлаже, онда момак са неколико свошх другова силом