Пастир

392

ШТАМПАРИ1А НИКОЛЕ СТвФАНОВИћА У ВЕОГРАДУ.

испит, он 1 е написао своге последње послање, друго лослање к Тимотшу, у коме захтева. да оваг пре зиме дође к њему у Рим. Стање апостола, у коме Ге он сад био, сасвим Ге другчи 1 е било него оно у ком хе био за време првог заточења. Тад се он надао и мученичкоГ смрти и ослобођењу, и ово последње било 1 е сигурниГе. Сад пак напротив, он без сваке сумње говори о мученичког смрти СВ0101. „Мене већ приносе на о/сртву , пише он Тимотту (2 Тнм 4, 6) и време 1е мо1е смрти настало.“ Тад бе1аху покра! њега верни ученици његови; сад нак види себе остављеним од свнгу (2 Тим. 4,16). Ми и сада кад читамо ту посланицу, као да чуГемо реч умирућег оца к свом љубљеном сину. Сада, сто1ећи пред сврхом свог земаљског етранетвовања и претреса1ући сво1е готово тридесетогодишње делање у корист цркве Христове, — он произноси с радосном благодарношћу: „подвигом доврим Га сам се подвизавао , течаГ сам свршио, веру сачувао, а сад ми се справља венац правде (2 Тим. 4, 7. 8). Како се дивно изказуге у овим речима, узвишено споксгство душе апостола, и вера његова у Бога! После овог послања нше дуго апостол очекивао венца правде. Предање каже, да су ап. Петар и Павле 9 месеци били у заточењу у мамертинскоГ тавници, код капитолиГа. Овде су они оба у гедан и исти дан 29 1уна 67 г. по р. х., 820 г. после основања Рима, у 12 -ог царовања Неронова, 3 г. пре разрушења Херусалима, свршили живот мученичком смрћу. Св. апост. Петар с оне стране Тибра, где Ге сада црква св. Петра ш Моп1оио, био Ге распет главом на ниже; а св. ап. Павле на супротног страни Рима, три миље од вароши на остинском путу, на близу од данашње базилвке 81 . Раи1о, посечен Ге мачем. И сад шш у Раму показуГу место где 1 е св. Павле посечен. Предање прича, да 1е глава апостолова у три скока свалила се с губилишта, и где 1 е падала одма 1е извирао извор. Кости обоице св. ап. чува1у се у римском саборном храму св. Петра, а главе у латеранском, — у главним црквама католичког света. (Свршић.)