Пастир

402

ченог видети, да су назорехци сасвим одступили од Христа, и светог теванђеља; они се у врло великоГ забуни налазе, они Ни сами незна1у шта веру1у; час веле да Ге њина вера само на новом завету сснована, а овамо нити имаГу таше, воГе су за спасење нужне, нити обреде и друга благочинта црквена, коГа су Гош у првоГ цркви христово! постогала, него лутагући за свошм слабим и варљивим разумом, из Гедне погрешке у другу, из 1едног греха у све гори и црњи падагу. Србски народ готов Ге и живот за веру своГу положити, па зато и нте могла код нас нвти реформацта нити друге разне Гереси, корена заватити, нити ће назорешка секта окужити постоган србски варод, Гер црква наша православна, по Б1ерингу: „немеша светске задатке у духовне ствари; она нема папе-цара, и живо се сећа реча Христови: МоГе царство нте од овог света! Она нте изневерила првобитно уређење од Христа и светих апостола. Она непромено чува геванђелску науку; у њог нема папе цара, она се уређуГе по синодалним уредбама установљеним од апостола, она се вели БГеринг на покон за нагумеренту држи. Зато брате Србине љуби твогу цркву као и досада што си ге љубио, Гер вера те Ге здрава и Гуначна ево до данас од туђинске поплаве сачувала; народност хе наша са вером православном тако спохена, да Србин без вере свохе одма би престао Србином бити. Ми нисмо мачем и сабљом веру нашу распростирали, нити смо 1е по моди и људскох ћуди удешавали, нити имамо хедног независног господара у цркви , кош по свомн ћуди свеце проглашавати. и каноне увиђати може, нити преписухемо грешним људма свохства божиха, па зато и видимо да у напкн цркви никада немогоше Гереси корена заватити, и у последње време многи разборити и научени људи, као што хе и речени БГеринг (проФесор католич. семеништа у Балтимору, коги 1е не давно прешао у православихе), долазе