Пастир

407

свему, што 1 е он сада признао за истину, колика Ге пламтећа ревност његова да саобшти враки свот оно што 1е дознао, колико Ге спреман и готов на борбу противу свега, што хришћанству непригатељише, колико се свето негодовање изказуге противу свега што Ге неваљало — зло. И сам начин изражавања показу1е харзктер његов. Зато се често говор његов таласа као река у когог Гедан талас сустиже други. „Кад га читам, каже блажени Хероним, апостола Павла, то ми се чини да чугем не речи, већ гром. 0 његовог дталектици и лепоти слога сведочи готово свака врста његових посланица, сведоче његове речи , ко!е ге говорио у Атини и у Терусалиму; зато су праведно могли у овом случагу успоредити Павла са Исократом, и ставити га у поред са наГвећим ораторима грчким. Не ћемо овде говорити о обнлно! сили ума, коГа Ге пребивала у Павлу, о дубокомишљености и обилности идега његових; обГашнење његових посланица више ће нам пути пробудити удивлење наше због овот. 2. Сви ови узвишени дарови, ко!е видимо код апостола Павла, добша1у особито освештење од љувави ка Христу и ближњима, кошм Ге он зажарен био, и од дубоке смерности, кошм Ге он задахнут био. Христос Ге за њега био крагеуголни камен свеопште исторше и кључ за разрешење таГанствене прошлости и будућности, а угедно и средиште сопственог његовог унутарњег и спољашњег живота. „ 1а већ не живим , но Христос у мени живи. и (Гал. 2, 20). „ За мене 1е Христос живот , а смрт ми Ге довитак и (Фил. 1, 21). На другом месту пита он: „ Ко ће нас раставити од љувави Христове? Туга , или нужда. или гоњење, или глад? .. .“ и одговара с наГвећим убеђењем: „ уверен сам , да нас нико не може раставити од љувави Божте у Христу Исусу , Господу нашем и (Рим. 8, 35 и др.). Кака се неизмерљива љубав к ближњима изказуГе у овим речима: „т ш желио вити сам одлучен од Христа за враћу мо1у и (Рим. 9, 3). Без сумње,