Пастир

394

нашу васпитамо? Пресвета Д1ева показуге нам на себи наГбољи пример и као послушна — добра кћи н као њежнољубећа маГка: „из корена светога логавила се и младица света, из дрвета живота лоникао 1е орави живот свету овом. и Кротка, смерна и побожна удостоила се да буде мати ономе кога сва васиона слави као Спаситеља свога, зато 1е она наГбољи пример на кош треба да се угледа свака хришћанска — српска маша, кад жели да децу своГу срећном учини — да их лепо васпита. Врховни апостол каже: „ ако Ге корен чист и светао , то и гране виће чисте и светле и , — зато ко жели да млада срца деце сво1е напош чистим и светлим врлинама, таГ мора наГпре обратити сву свогу пажњу на себе самога, 1ер деца лако примагу све што виде и чугу а особито од родитеља свошх, коге они нагвише волу и ка ко1е се и по природи свогог угледагу — зато и каже ап. Павле: агце коренв свнтђ , то и вћтви (рим. XI. 17). И заиста , како може нредати начела чисте љубави онаг кош и сам не поња шта ге љубав? Како ће моћи да изкорени у детету неку хрђаву навику она!, кош Ге и сам роб хрђавих навика? Не, заиста такав нте кадар дати темељитог васпитања, 1ер добра реч његова и паметан савет остаГу тек празни звуци, ако дела противно томе показуГу. Васпитати децу сво1у, не само да Ге дужност наша но и насушна потреба: „Паметан син овесељава оца, а покварен и неваљао лроузрокуГе тугу матери и — тако каже св. писмо. И заиста, може ли бити веће среће за оца, него кад види сина свога лепо васиитана; кад види да му син његов свуда блиста свошм врлинама; кад види да реч и дела његова служе на углед свету, а њему — оцу — на понос ? Нема заиста веће усладе, Гер такав срећни отац види у подмладку своме продужење свошх врлина, види да ће име и част његова Гош дуго и предуго проносити се у свету са хвалом и благословом; — а што Ге Гош нагзначаште , дао 1 е сину