Пастир

398

Ако кош од назореГа згреши, ако н. пр. ко кога оглоби или превари, па ако се сам не покаГе, и не накнади учињену штету бдижњем, онда га збор — ако за његово злочинство дозна -— Гавно изобличи и принуди га да учињену штету потпуни, и хош га од причешћа на неко време одбшу. -— Веће кривце н. пр. Гавее крадљивце, убихце, паликуће и т. д. хедном за свагда изкључе из свохе захеднице, и таког никад више па макар се и покагао, у своху средину непримагу. —

И наша правосл. црква строго забрањуГе варати и глобити ближње наше, и она налаже преступницима светих њених заповести , покахање , за учињено зло дело , и строго заповеда учињену штету надокнадити. и она не пушта веће грешнике к трапези, докле се год не поправе, и докле не покажу достохне плоде покаГања, али никог она неизкључава коначно из материнског недра свог. Тер шта су греси наши , према милости божихох ? то су исто што 1е и паучина према ветру, или што Ге тама према сунцу! Чим ветар дуне нестане паучине, чим засиха сунце нема више тмине! Тако исто и десница божша грли, кахућег се грешника, и прима га у наручха своха. Свети апостол Павле размишљавахући о гресима човешким, и мидосрђу божшем овако говори: „Тдмш ко преизокилг{гт 2 милосердУе и кллгодлтг ткоа, ид^ћже улгаожиса гр^х 2 - 44 И нахцрњи грешници могу се обратити к Богу, и милостиви Бог радо прима каГуће се грешнике. Тер да ми не грешимо, шта би нам Бог праштао ? а кад нам неби имао шта праштати, како би могли ми Бога милостивим називати? Ми грешимо, а Бог нам прашта; а прашта нам зато, да би обхавио благост и милосрђе свохе свима људма, и да би га ми славили, као нахмилостившег и нахсветшег оца, и да би свагда срце и ум наш к њему упраљали, и од њега свако благо просили. Та зар нте и сам Ис. Христ. грешних