Пастир

400

мора сваки члан спољашње показивати, зато Ге код њих забрањено раскалашно и изазиваГуће руво, косу увек кратку носе по апостолу. (1 кор. 11. 14). Весеље им Ге дозвољено, при ком се мора часност и учтивост у нагстрожиГем смислу набљудавати. При весељу несмегу певати светске песме, обично певагу црквене песме, или држе моралне поуке. Светаца у правом смислу немагу никаквих, и самЈ*недељу не морагу светковати, али се зато опет у недељу скупљаГу на молитву, и уздржаваГу се од тежког рада пољског, да не би, веле, остале хришћане, у богомољи узнемирили или саблазнили. — На 1авн > богослужење скупљаГу се обично недељно трипут; време молитве ни!е опредељено. Служење се започиње певањем, после песме нагодличниш члан збора помоли се Богу, и растолкуГе по когу главу из Геванђеља; стари се завет врло редко толкуГе. После толковања сљедуге опет кратка молитва, и са песмом заврше своГу службу. Али та њина служба не мора се увек по споменутом реду свршавати; много пута нетолкуГу Геванђеље. Књига са ко!ом се при служби служе, зове се „стонска харфа“, — издана у Цириху на немачком Гезику. — При служењу женске су одељене од мушких; соба у кокн се скупљаГу, сасвим Ге проста, без икаквог накита, на среди стош Гедан прост боГадисан стол. Заиста клети се именом божишм за рад маловажних ствари строго се и у правосл. цркви забрањуГе, Гер тим се обезчашћава и обезслављу!е име божиге. Али у стварима врло важним и озбиљним, дозвољено 1 е хришћанима клети се именом божишм. Хер кад би сви људи говорили истину онда не би клетва нужна била, али почем има у свету лажљиваца, кош неистину говоре, „сего ради св!акому челов1еческому прекословиГу кончина, во изв!ешчени1е кљатва Гест. — Смиреност, кротост , и друге врлине хришћанске и нама се строго налажу, 1ер сам Спаситељ , кротке назива блаженима, и вели да ће ти насљедити земљу.