Пастир

414

дигнута о трогаку и тетком зноГу србском; у светог молитви и побожним завгетима нашим. Све су то лиГепи докази, да се Србин клања само чисто1 врлини, -светињи и истини. — А све Ге то добит од наше вГере православне, ко1а нас невиђено спага на великом простору славне царевине Душанове у Гедно тГело хришћанско , србско , братинско!! Хест и нама Ге лукави ђаво много сГеме подбацио изпод црног скута цариградскиГе калуђера и римскиГе Фратара. Црне те утворе доносише нам само омразу и неслогу. Онк доведоше на нас своге старе савезнике — крвожедне Турке. Па коГе Гаде премуиисмо од несретнога Косова, неможе се то све изрећи у овоме кратком часку, а не би писар ни за годину дана изписао свиГу несрећа нашше. Кратко ћу Га само према задаћи овог могог овлико рећи: Калуђери грчки понизише свети живот домаћи, понизише нам жену до презирања и мучења, и на зло научише Србина те рече: „На псето замани — а по жени удари.“ — Римски Фратри краГ све те погави подкопаваше нам Гош и вГеру живу, булазнећи: „да чоек не може лица божшега виђети, коги невГеруГе у папу римскога.“ Турци — затворише жену и заробише Ге. Тако нам браћо, никада туђин среће не донесе, и стари наши право нам казаше: „Тешко лонцу, из села зачине чекаГући.“ — „Нема брата, дов не роди маГка,“ — »Дуга дана у зла господара!“ МоГа браћо! Та видим да би ви радо мене и дуље слушали; али ћу свршити, да вас не заморим одвише. Тош Гедан пут велим: да сваки чоек носи у себи своГу срећу и несрећу. У срећи те брате , Бог помаже, а несрећу ђаво спрема. Казивао сам Га у почетку ове бесГеде моГе , како Ге чоек раГ изгубио, кад се са ђаволом удружио био. Љуто Ге чоек патио, док се ниГе опет Богу окренуо. Неправда Ге свагда била наГвећа кривда. У ранама своГима чоек Ге Гедва вГеру опет нашао и, за слободом се упутио. Слободу ову