Пастир

443

свим отреоли од туђег мешања у њихова политичка дела, а за тим и у дела црквенска; прво (т. I. да им се Грци у политичка дела не мешаГу) достигоше Срби раниге и лакше него друго, као што ћемо видети сад одма. У Х1-том веку послан беше у СрбиГу намесник с многоброшом свитом, а у намери, да заведе међу њи чиновнигатво и администрацшу на свог калуп. Такво понашање грчког двора према Србима, Гако увреди Србе и произведе општи устанак. Срби на1еданпут протерагу намесника и реше се снагом орулпа да одгоне свако даље надмоћте грчких императора. (3). Тадашњи император Константин Мономах (1045. год.) пошље на СрбиГу грдну во!ску , да поврати под свогу власт СрбиГу и заведе у њог свог поредак. Но Срби пресретоше вогску његову у кланцима и потукоше све до Геднога. (4). Ова победа имала хе главни уплив на даљи живот Срба. Она им даде не само спољну самосталност, већ и произведе промену у њиховох унутрашњох управи. Срби овим не само да одбише надмоћиГе цариградског двора, већ шта више избраше себи великог жупана, с књажевском власти и под ову схединише сва жупанства. (5). Ово схедињење посебних жупанства под врховном власти хеднога жупана, беше од преке потребе за њих , те да сачуваху своху народност и самоставност. Први независни, владагући над свим земљама српским жупан, беше СтеФан Немања I. жупан рашки. Његова главна тежња беше да сачува политичку самоставност свога народа и он у том успе. Но његове жеље не могаху се усгавити само на том Гедном: он жељаше да избави испод тога цариградског при(3) Историха сл. нар. Раића ч. II. стр. 243—245. Историха Срб. Ранке стр. 5. (4) Исторпха срб. Медаковића ч. I. стр. 15. Историха слав. нар. Раића ч. II. стр. 242. (5) У Србихи било хе до тог времена неколнко жупаниГа, коГе беху незавнсне 'хедна од друге. *