Пастир

444

тиска и народску српску цркву а тако исто и да Ге сачува од римских папа. коги шш до ГригориГа VII. жудно погледаху на њу оштрећи сво1е зубе. Но за Србе беше теже остварити ову другу жељу, него ли жељу политичког осдобођења. У политичком одноншу Срби не бегаху готово никад у потпуном смислу подчињени цариградским императорима; Гер имађаху, као што смо већ наспоменули, од самог почетка сво1е управљаче кошх власт беше припозната и од самих грчких императора. У сасвим другом одношагу нахођагае се србска црква према цариградског патриаршиш. Срби беху незнабожци, кад се доселише на териториГум грчних императора. Представитељи дакле њихове незнабожачке вере нису могли бити према патриарсима грчким оно, што су могли бити представитељи њихове политичке власти према императорима грчким. Ми знамо, да Ге до тих кра1ева, у ко1е се настанише Срби (640. год.) допрло било хришћанство далеко раниГе од њихове населбине, и да су тамо већ биле грчке Гепископске катедре, коГе принадлежаху дариградском патриару. (6). Срби за време владе императора ИраклиГа и Василта Македоњанина беГаху обраћени у хришћанство учитељима, кош су на молбу Срба послани били из Цариграда. (7). Како Гедни, тако и други бехаху искрено предани цркви грчко!, па зато нагло вукоше и новокрштене да их подчине, као што су и они, власти цариградске цркве. И заиста, Срби — задобивени љубави свошх учитеља — радо иђаху на то, да се подчине власти грчких епископа а управо нису могли ни мислити за онда о каквоГ другог Герархиш, Гер су гледалн на грчку цркву као на своГу спаситељку почем су од ње добивали све што им ге било од потребе за свог хришћански живот. Они се дакле добровољно (6) ИсториГа првоб. цркве слав. Мацгпевског стр. 8. Духов. Вестн. 1864. г. и Авг. стр. 494. Дух. серб. народа Хаџтића стр. 31. (7) ИсторнГа слав. нар. Ранћа ч. I. сгр. 312. ИсторнГа првобптне цркве слав. Мацпгевског стр. 28.