Пастир

445

подчинише цркви грчк *01 и, као што се види , нису ни тежили да се прама цркви поставе у онаг положа!, у који су умели поставити себе на први мах ирема политичко1 власти грчких императора. Константин Багрганородни, описугући дела српског народа врло мало говори о цркви и Герархиш српскоћ Он само насномиње, како 1е на молбу Срба император Ираклте крстио њи преко свештеника, послатих из Новога Рима (Цариграда); а за тим како 1е Васи.пне Македоњанин послао у Србигу свештенике,текрстилиионедруге.ко 1 и 1 ошнисубили крштени.(8) Каким Ге начином српски народ примио веру Христову, и дал се ниГе слрчило шгогод особито при кршгењу његовом као на пр. што 1е се случило кад хе руски народ примао Христову веру у Ктеву и по другим крагевима РусиГе? Готово сви летописци, како српски тако и страни, кош су о крштењу Срба писали, нигде неговоре да се 1е ма шта особито случило кад 1 е српски народ примио хришћанску веру; но већина од њих саглашава се у томе, да ге гедна половина српског народа примила св. крштење за време царовања императора Ираклта, а то 1е било у VII. столећу, и то одма, чим се Ге населио српски народ у данашње земље ; друга пак половина српског народа примала 1е хришћанство у време царовања Васили1а Македоњанина, — а то ге било у IX. в. (ОваГ други Факт може се сматрати као достоверниш, по томе што се већина историка у томе саглашавагу.) Неки пак историци, говоре, да 1е српски народ тек у IX. веку примио св. крштење. И злиста, кад човек пажљиво проучи српске летописе, српску историГу, народне песме и устмена предања ко1а су с колена прелазила на колено, мора признати, да нте било ни гедне личности кота би богзна-какву важну улогу играла при крштењу српског народу, нити пак да ге та личност какав велики успех учинила на пољу свога рада. Даље, ми невидимо ни тога, како Ге се почело крштење, у каквом месту, у кош дан, па ни то, да се Срби — незнабожци —

(8) ИсториГа првоб. цркве слав. Мацтевеког стр. 26.