Пастир

446

одупиру и противе примити Христову веру ; * не видимо да власти наста1ава1у на том, да се незнабожачке црквице (каиишта) назорава1у, да се идоли разбшаГу, и да се насилно принуђава српски народ да хришћанску веру прими. Не; ми ништа од тога невидимо, код српског народа кад напротив код Руса у КиГеву — народ — с плачем прати низ обале дњепровсве баченог Перуна проговараГући : „испливаваг наш бого!“ При крштењу српског народа, ми видимо та1 значаГан Факт, да Срби примагу Христову веру радо и без сваког затезања штугу и прослављагу неке пређашње труђенике и ревнитеље правоославља, као н. пр. НиколаГа чудотворца, великсмученика Димитрша и св. Ђорђа. Отуда може се извести таково закључење, да су Срби много радше примили Хришћанску веру но сва остала славенска племена. За доказ тога може служити то, што Ге свака општина или племе, при крштењу узела себи за покровитеља што се назива код нас „слава“ ма кога из горе поменутих светитеља, кога и до дан данашњи српски народ са особитим поштовањем прославља. ОваГ обичаГ зове се код Срба „крстно име“ или „слава,“ т. ћ дан успомене крштења. Обред оваГ примила Ге српска црква у ред свогих осталих обреда, и оваг обичаг „слава, а само Ге код српског народа, што код осталих племена словенских ми невидимо. (Продужиће се.)

Иша лн клнгаа уплнв н на душу човека? (Цродужење.)

Од уплива климе овразуГу се темиераменти , а средством ових извесна расноложења душе. Кад преобвлада м’а кош темперамент у човеку, (н. пр. топлота или ладноћа) то нема сумње да он образуге различита ствогства у крви и соко-

* ИзузиЈтући Једне Нерећане.