Пастир

466

чео 1 е се 1 ављати мало — по мало католизицам. Нема сумње, да Ге томе ирипомогло лукавство паиа, ко1е 1 е по неки пут долазило до полицашких мера. Оваковим насилничким мерама и неки католички императори били су готови послужити се. Тако н. пр. на сабору, држаном у Солуну, било 1е забрањено, као што говори МациГевски, богослужење на словенском Гезику по неким местима Далмацше. (1). На три године после овог сабора установљене су три католичке епископиге, а на име у Шицку (?) Дувну и Скадру. (2). Али с тиме се ствар шне свршила. Последњи удар православноГ вери у Далмациш и Хрватско! нанешен 1 е на далматскохрватском сабору 1059. г. (3). Од овог доба почиње да се усиљава католицизам у неким кра!евима Босне и ДакиГе, иа шта више, и у неким крагеве СрбиГе. У XVII. веку сва Далмацига би потчињена римским легатима. (4).

црквом ннти пак да гог Ге ова потчнњена бпла, већ п она сама, била Ге у зависимозти од царигргдеког патраГара, и то 1 е се продужавало дотле, докле год Стеван Душан, цар српски шпе завогевао Орид око 1340. г. Од тог доба и еама арх неппскошн* оридска (1устаГана,) подаала Ге под власг сриске цркв^. (Духов. вгесн. 1864. г. м. Август стр. 511.) У Гедном старанском сриским летопису из XVII. в. говори се, да ге 1850. год. столпца мптрополига бала у Ваљеву (данашње Вшево,) и да ге у то време бао мнтрополпт Србин — по имену Мигаило Кончиловић, коги Ге оеновао манастир Вољавчу; — да Ге таг исти митроиолит Магаило бло 1068. год. на сабо|>у у Далмациги. Но дал Ге он имао себп потчпњене еаискоие,и у каквпм се одношагима налазио к другим епископима, а тако исго □ оридском архвГепвскопу, о томе се нигде — ништа не говорп. У остало може се н тако предпоставити, да Ге таГ мигрополит ваљевски — дао остазку на звања архиГегшскопа оридског, па се станао у Ваљеву, иа ту нод амеаом митрополата живао. (1) Видп истор. првоб. цркве код Словена Мацшевск. стр. 76 (2) Тамо. (3) Там) стр. 77. (4) АсеманпГе Њпачевпћ, и друга неки римско-католички историци, кого су се бавилп сриском исторгном, стараГу се да докажу, да еу Срби наГпре примали веру Христову од римског свештен ства, и да Ге српска црква д> XII. века била погчињена рамрком прзетолу, и да Ге од исгог заваспла. Джази ових низких