Пастир

468

имале свогу колевку у странама старе Теладе, — у то1 срећно! и раскошно! нрироди, где 1е све и свашта развшало семе вештачког талента, — и ево узрок зашто су после те вештине, кад су већ биле изгнате из тих страна, могле да се преселе и пресаде као што треба у 1 едно 1 само благословенот Италиш. Но погезта — виши плод уображења, као излив срца украшеног измишљашма Фантазиге — своштвена ге не само 1едним 1ужним странама , већ и целоме човечанству. Тамо, где човек сазрцава красоте света, ма у каквим се видовима и сликама оне гављале, (и мрачне стране севера нису тога лишенн на ма и у противном виду) — тамо, гди човек живи, гди он обитава и стану1е, — тамо се он и паслађава , тамо осећа довро или зло, мржњу или љубав. Но зато оиет ни гедна погезша, кога н ако независи потауно од климе, опет неможе а да не носи на себи печат ове или оне климе: она их крунише овим или оним типом и придахе характер еличан пределу у коме се гавља. Тако н. пр. у песмама северних Свандава наћи ћемо свагда нешто сурово, дивље, мрачно и у Бога века напуњено маште, коге наспомиње и мочарно поднебше севера и морске маглуштине и сву слабу природу оехудну даровима растителноети ; ал зато опет дивну, величанствену и у самим страхотама њеним. С преласком у стране мало умеренше, промењава се у неколико и характер пснезме. У малоруским народским песмаша онажа се нежност и красноречитост срдачна,- а мрачне песме севера дишу прелазом тихе замишљености, коГа даге несхватљиву дивоту н нашростишм произведењима њихове музе. И у стихотвораца умерених клима види се та 1 исти одтисак спољне нрироде: ту ге нека нега и раскошлук у ображењу, ту Ге свежест осећања и Гасноћа у мисли, ко1е све ускупа наспомиње благорастворену климу умереног поднебиГа, гди све и свашта говори у ображењу. Узалуд би домородац Неапоља и СицилиГе изашао на препирку у свошм песмама