Пастир

459

унутарње централизаци1е, коГа би подржавала незнабожетво и сметала распространењу хришћанства, као што 1е то било код других народа коги су имади монархтску управу. Такове државе, имаГући множстко народа под свошм влашћу, видећи сво1е идоле и храмове, морао се упорниГе држати своге старе — прађедовске — незнабожачке вере, а тога ми невидимо код српског народа. Даље, имамо Гошважно питање на ком се заустављаГу српски историци, — т. I. питањо о крппчнву прве и друге половине српског народа. Тако, ми видимо, да ге Гедна п >ловина српског народа примила Христову веру у VII. веку а друга тек у IX; — дакле тек после 200 година. Оваг дугачки период времена између првог и другог крштења српеког народа, био 1е узроком, те Ге се почело с.умњати на достоверност византиГских летописа па и самих пиеатеља византишких тога времена. Ми се нећемо упуштати у критички преглед тих мнења, гер би иас то далеко одвело и од главног задатка удалило, но само ћемо на неке указати», и своге мнење о томе дати. Неки нсторици, као на пр. Мацшевски, Давидовић, Светић, Асеманше и други, говоре да су Срби примили Христову веру у VII. в. и то 1една п -ловина одма чим Ге се населилау данашње земље; друга пак половина, остала Ге некрштена до царовања Василта Македоњанина и тек у његово време примила св. крштење. (1). Други пак иеторици, н. пр. Раић, Медаковић и Гош неки — веле — да Срби у VII. в. сасвим нису примили веру Храстову већ остали у незнабожству чак до времена Ћирила и МетодиГа, па да су као багаги — од њих и прамили св. крштење, — и то у другоГ иоловини IX. в. (2). На ово последње мнење никако се неслаже оа летописом БагрГанородног и неких других летописаца ста(1) МациГев. Исторгна ирвоб. цркве код Славена стр 26. Истор. СрбпГе, ДавидовпНа стр. 29. Дух сриск. народа, Светнћа стр 31. (2) Истор слов. народа Раића част I. стр 312.