Пастир

460

рог времена, кош говоре, да Ге српски народ много раниге примио св. крштење. Ни у каком старинском, па и у новишм летописима, ми неналазимо тако место у ком би се Гасно говорило о том, да су Тшрило и Методи 1 е крстили српски народ као што се н. пр. говори о том, да су они крстили Бугаре и Чехе. У осталом, може се допустити, да су њихови трудови, а на име: превод свештених књига на словенски Гезик много припомогли те 1 е се утврдила Христова вера међу Србима, ко1а као што знамо — чак до XI. века не беше се наГбоље утврдила. Они пак историци кош веле да су Ћирило и Методше примали учешће при крштењу српског народа, оснивагу свога мнења на том, што су ова два мужа — као баГаги пролазили кроз Србшу, па да су том приликом крсгили српеки народ. Но ове су предпоставке одвећ невероватне, и пре се могу сматрати као каква леђенда. Има шш Гедно мнење односно крштења српског народа а овога се мнења мало историка држе, а на име: да 1 е Гедна половина примила Христову веру у XII. веку, друга пак половина, тек после две сготине година, и да су се — Срби хришћан, са Србима незнабожцима страшно крвили и гедни на друге мрзили. На послетку, неки историци говоре, да су Срби дуго време живили патриархално, у општинака, и да 1е свака опгатина за^зимала по читаву област, имала сво1у независнос, и управљала се свошм иородичним старешином, кчш Је, као што смо већ казали, био потчињен грчком императору. (1). Ова разцепљеност и била Ге узроком, те цео српски народ на Геданпут неприми Христову веру. Хедне општине, чим су се населиле у извесни предео. одма су се крстиле; а у другим Христова вера ниГе могла прокрчити себи пут, а ово 1е по свог прилици зависило од услова живота, интереса општине и њеног развића. Нама се чини, да су оба ова мнења вероватна, тим пре, што су осно-

(1) Впди Гласн. Д. срб. слов. књ. X. стр. 115.