Пастир

498

пун изображења, тако натрпан, да већ нема где да стош. Кад Ге оваГ манастир направљен, нико ми од ту стогећи св. отаца неумеде казати; а сам судећи по његово! спољности, мислим да баш сасвим и давнашњи нше. Манастир ова1 лежи на узвишеном брдашцу над пећинама св. Теодосша, коГе се зову даљне, !ер их провала раздваГа од главне цркве или Лавре. Одавде се прекрасна лавра као сунце у по дана блиста и врло лепо види. Прекрасно ово брдашце обрасло ге густом високом шумом, на К0101 вечно пева 1 у славуш, придружава1ући сво 1 умиљати глас, нежно долазећим унилотужним, полутужним, полутоним изпод земље из пећина св. Теодосша, шениту монаха, те тако прослављаЈу и они господа, створитеља вечног и безконачног. Они се зато надметаху своим шеншем са монасима и хтеше доказати своГе првенство у том и сво 1 е веће поштовање, прослављање створитеља безконачког и премудрог. На дну ове провалше стош мали кладенац св. Теодоста, до ког Ге кладенац св. Антонша, основатеља кигевских пећина, кош мало више простора око себе има, на коме су плаве клупе подигнуте, где се заватаГући воду монаси одмараГу. Зато долазаше и воду носаше а ту ге се и са пресветим Теодосшем сваки дан састаГао и савГетовао. Често су овуда тихо ходиле старе ноге под св. телом обтерећеним теретом воденим, не само за се но и друге, основатеља пећина АнтониГа и његовог сатрудника ТеодосиГа. Овуда су они сретагући друг друга изнурени пролазили 1 едан другог, утркуГући се у ревности к вери и благу, а често су они одољени теретом стаГали на овом истом брдашцу и саветовали се, како о слави и напретку цркве Христове тако и руске државе. Како ли се Ге трудно и сладко напити ове животворне водице? Колико би царева оставили своГе престоле, н да се само напшу ове воде чинећи човека вечно живим, сГедињаваГући га са наГсввршенишм, нагумнишм, иашраведнишм и вечним суштаством Богом?! Дуго сам и дуго седио 1 а овде са другом мошм Русом Драгуном! Дуго