Пастир

496

— д И) од 1 ов 'ри он — Латннп се носгараше, те изгладвше из народвог иамтбња нме православне кнегиње па и уопште славспска имена. Но 1а пмам малу ћерку Љубицу, тек она је много мала, па ге нисам могао довасти амо. До душе, В1ачеслава (Вацлава) бигаше њих неколико. Напослетку дође нам и владнка. Сво свешгенство обучено у празничне аљинс упаради се пред вратича порте црквенске, окру жено с обе стране с певцима из сеоских школа, а Чеси у два реда до врата црквенских. Кротко и смирено лице нашега владике, његов такт у ходу, љубезни саобраћаГ са сваким кош му ге подилазио под благослов, пГенгне клира, парадне одежде на свештснству, сГашоћа металичких баргака, кадење и днм пз кадионпце — све ово на ведром небу, под шрквм сунцем — ните мопо а да непотресе свошм величанственошћу нашу браћу Чехе коги то први пут виде. Ученицн из сељачких школа дпвно испеваше сад тропар св. Ћирилу и Методи1у, а при уласку у цркву наше девоГчице свешм танким, умиљатим гласићима одазваше се са свогз леве иевнице пасхашом песмом: п 4нгелг вопгнше благодатнМ . . Пст сахати 1 осле подне већ бвгаше, кад се га повратп мош 1 кући а у седам већ се одпоче празнично бденгв на коме су и Чееи такође пргсуствовали. Гледагући ово, га сам сама у себи маслила: а шго, ако нх дивота н свсчаност наше службе н привуче а међутим ово дуго стагање преокрене, да опет пожале за свогим скамлиГама и столовима латинских цркава?.. После бденга наш владика Агатангел дошао беше к мени на чаг и ту заведе разговор о многим и многнм потребама и иевољама евте пастве, о различним поГавима нашег црквенског и светегог живота, и све ово говораше с оним топлим, кротким и делателним учешћем, каквпм он евагда днше на спрам свега оног, шго 1е православно и руско, па тако и прама оног браћи кота примише унту.но коГа опет зато прибегавату под кров наше маГке ПочаГевске. Но уви! не иде свагда свеусвету онако, како би се хтело његовом обилатом, пуном љубави, пстпнохришћанском срцу; нема ни упола онаквих људн, каковнхГе уображавала његова чиста п поштена душа; па зато много, и много горчине беше измешано у утехи тот, коГу га нађо у његовом саучешћу према нашнм делима и у његовим добрим саветима . .. Сутра дан беше освануо дан нашег братчког и црквенског празднака. Првп пут 1а имадо срећу да дођем у Острог на таГ праздник, а ове годппе он ге иарочито за нас значаган. НнГе у залуд