Пастир

515

1ани пуки сељаци, кош лети ору и сегу, а зиму ц1елу живопишу светитеље, чихе животе они у прсте знаду, као и стари и нови завхет, иначе неби се могли хавно препирати са расколницима, кои секта има стотинама н овима доказивати праву и истину вхеру православну, хер они држе, да хс она погана и нечиста, и да хе држи ђаволски створ, цар рускниуобште сви цареви и владаоци да су синови ђавола, папа антихрист, владике руске и остали ђаволи, цркве зборишта ђаволска и т. д. кохе се препирке допуштаху сваки дан по црквама извхестним, а од ускрса, па до св. троица сва се Русиха тако рећи обрати у препирке богословске, коха се хавно по сокацима, по пихацама, пред црквама, манастирима, школама и т. д. одправља, па и ако се ту иде противу власти, државе, цара, владике, цркве и т. д. трпељивост 1е нахвећа и све се то одправља на нахтишиш начин, умно разумно, без кавге, вике, дреке и овим подобни, и сваки свохе узбуђење потврђухе светим писмом, апокалиисима и т. д. основаним на логичним и филозофским истинама. Жалост хе велика виђети ове људе што прекрасне свохе умове троше на овакве ствари. Ха поче о поњатиху руског човека или Руса, о просторима и растохањама, како, тако исто, и о поњатшама другим, као поњатихама о власти, правди, правици и т. д. Руски ум од свиху умова, свиху народа на овом земном шару разликухе се у томе што у њега нема граница ни у чему, нити има црта он у своме уму кохе би ове означавале, у каквом га год узмете погледу. Можда хе овоме узрок огромно царство руско кохе се скоро неможе обхватити нашим ограниченим умом, а хош мање кога другог неславенског народа, хер и ми у нечему у нашем уму немамо граница као што ћеш доле виђети, као и Руси што немаху а у нечем смо опет од њемачки, романски и грчки народа примили, сасвим ограничена поњатиха њина, а та су н. пр. о простору, кохи хе код нас подпуно зацарио се, те тако у нас од Ужица до Биограда по нашем претерано ограни-