Пастир

506

наравственошћу. Узимљући пример од овог светог и знатног догађа!а настоГте и ви побожни Хришћани да се семе побожности и страха божигег посеГе у срцу младежи ваше 10 Ш у оном времену, у ком Је срце њиово чисто, невнно, непокварено. Хер у колико 1е човек одговоран за своГе погрешке, толико исто и пред Богом и пред народима одговоран 1е и за погрешке свога порода. Ко год хоће и жели да му 1 е пород срећан али посто1 ано срећан — да му 1 е син честит а кћи племенита, дужан Ге старатиее да израна започиње обучавити их у страху божиГем и чистоти срца. Зна се. да гато се у младости посе1е и прими, то ће се у старости и пожњеги — добро или зло, задовољство или горчине. — Извесно Ге да нов суд чиме се у почетку напоги, онакав ће мирис и издавати. Чему се невина душа у младости навикне, тиме ће се целога живота занимати. У какоме правцу упути се човек у почетку, томе ће остати веран до гроба, а тиме ће или припомоћи чове чанству као члан његова друштва, или ће му пак на саблазн и досаду служити и од штете бити. Човек ма шта предузимао, чиме се год занимао, свагда ће му послужрти рао основ — добра настава у поштењу и питомог нарави. ^Хер одкуд долази то, да се у друштву човечтем свагда нал^било људи кои су само по изгледу налик на човека, а по срцу и раду своме далеко ближе под’илазе зверовима него човеку? па што су год у своме животу токорсе прцвредили, остало Ге за поштена срца људска као створ безполезан, као створ прљав и штетан; — Од куд долази велим то, ако не отуда што у внутреност оваковтех људи ни1е могла да пробиге светла луча хришћанске нравствености, хришћанеке питомости- — Ништа ни1е за човека незгодниГе-, него кад Гош израна даде полета свогим рђавим навикама и страстима, такав се почне губити у светским насладама док сасвим непотоне, и у неваљалству угине, а животом своим некористи ни себи ни друштву ко1е га ге одгаило. Зар би било у свету толиких