Пастир

532

Ако се ми не шалимо а од истине желимо видити веру и побожност да у народу наиредуГе, онда несмшемо оставити свештенике у овом стању, но морамо их поставити у тако положење, у ком ће се нотпуна важност чина овог огледати моћи. Даље треба да обратимо пажњу на људе кош заузимљу места у Гавним службама, 1ер су и они као и свештеници огледало народње, па ако они буду побожни, онда ће и народ бити добожан и религиозан, а ако они буду безбожни, и не буду давали од себе примгера побожности, онда ће и вера и иобожност у еароду губити се. А да би народ у њима имао вторе пастире, кош му добрим лрим1ерима у вери предњаче, треба их учинити у нечем зависне од евештеника, и на таГ начин сближити их с њим и учинити, да Гедни друге пред светом не омаловажавагу као што се то данас догађа, што људе соблажњава и рђав им примгер да!е. У тог цгели треба: 1. Да се свештеничко стање час пре поправи, и да се свештеници материГално награде. 2. Да се узакони да свештеници кондуитираГу чиновнике као своГу духовну паству, са стране вере и побожности; што ће вишим властима служити за мерило при аванзовању млађи у већа званша. 3. Да свештеници ковдуитираГу и сзакога парохиГанина свог за кога 1е потреба да се дозна: какве 1е побожности што се нарочито има истраживати при сведочбама, при постављању кметова, при бирању одборника, повереника, скупштинара и ов. под. 4. Кога свештеник рђаво кондуитира, та1 да неможе бити кмет, сведок, одборник, скупштинар, и да се лиши свиГу они права коГа благочестив и побожан човек ужива, до год се не поправи. 5. Да се свештеник свуда има сматрати за лице звадично, и по томе што год би он у кругу његове званич-